Topola

172

нављамо, човек може доћи до моралне снаге једпно употребом своје сопствене слободне воље. Он се сам мора исправптп п право стојати, и нико му ту помоћи не може. Као господар себе самог, па, дакле, и своје радње, оп може да избегне лаж н буде пстинит, он може да избегне порок п буде уредан, једном речју, да се склони од зла и буде добар. И све је ово у властп свакога од нас, и све се то даје стећи и паучитп. Међу многпм мудрим изрекама Епиктетовим, налазп се и ова: „Мп не бирамо наше улоге у жпвоту, и само смо дужнп да их добро одиграмо... ЈБуди се морају учпти да траже срећу, алп не у богатству — јер Ерезус нпје био срећан; ни у властп јер Еонсули нпсу билп срећнп; ни у спли ни у благу јер су и Еерон и Сарданапал и Агамемном уздисали, кукалп, п косе себп чупалп, робујући околностпма п јурећп за маштама. Срећа лежи у самоме себп, у пстинској слободп плп победп над сваким недо-стојним страхом, у потпуном владању самим ■собом . у моћп самоутехе и равном току живота кроз сиротиљу, пзгнанство, болест, па чак и кроз саму паклену долину“Ocehaj дужностп то је наслон и потпора и за најкуражнпјег човека. Оп he га право држати п снаге му давати. Благородну је, доиста, изреку пзустио Римљанпн Помпије, у часу, кад су га пријатељи салетелпда не иде у Рим по онакоме мору, на коме бп пајлакше тлавом платптп могао. „Пћи морам, живеши