Topola

174

уговор, и он (Вашингтон) је био у једно.м тренутку тарсо непопуларан j,a, веле, да га је светпна и камењем дочекивала! Он је ппак сматрао за своју дужност да тај уговор потврди, и он је то учинио у пркос свем отпор. повицп, п протестима. „Докле год осећам“ одговарао је он протестантпма „најдубљу благодарност за Шолике доказе благовољења од стране моје отаибине, ја налазим да га немогу достојније заслужита него ако поступим ио диктаШима своје савести“. Слично Вашингтону, и Велпнгтонова девиза бплаје: дужност\ Нити је пко њу боље вршно. И он је, као Вашпнгтон, имао да плаћа за своју верност правдн губптком популарности. Њега су по улицама Лондона јурили, и прозоре му лупали, у часу, кад му је жена у кући мртва лежала. Али он се п весело п непоколебљиво држао правила; да само они људи могу владати мудро, који врше своју дулсност поштено. -Једнога дана. кад му је саопштено негодовање једног официра због постављања на команду нио/су од оне на коју је онај мислио да има права, он '(Велингтои) је одговорпо : „у току војничке ми службе, ја сам дочекивао да од брпгадирске команде паднем на пуковску, п да од Главно-командујућега војске дођем за команданта брпгаде или дивпзије, па опет нисам се ни мало срдио“. Исто тако, док је командовао савезнпчком војском у Португалијп, њему (Велингтону) нпје пзгледало да се дотични свет по-