Topola

175

наша како треба, нитп како му ]е дужност. v Ja видим овде, “ рекао је он „пуно одушевљања и осветљења, и чујеммного узвика „жршео", уз патрпотске песме и светковнне на сваком кораку; али оно што нама данас највнше треба то је: да свако врши своју дужност на повереноме месту, и да се људски покорава законитој власти." II овај велики пдеал дужности био је владајући приншш Велпнгтонова карактера. Тај је идеал био први у његовој души, и руководио је сав јаван рад његова живота. Он се преносио чак и на друге са прилепљивошћу примера који старији даје млађем. Тако, кад је оно, у битцп па Ватерлу , појахао коња и улетио у један изрешетанп пешачки четвороугао, који се понова склапао да дочека јуриш француске коњице, он је само подвикнуо: „Стојте чврсто, јунацп, и имајте на уму шта ће о нама рећп наша Енглеска.“ Одговор је гласио : „Не бој се, Господпне (Sir) ми знамо своју дужносШ\ “ Дужност је била владајућа мисао и Нелсонове главе. Дух, у коме је он служио своју земљу, најбоље је изражен у самој и чувеној изреци његовој: „Енглеска очекује да сваки од нас чини своју дужност." Ово је он објавио флоти пред улазак у борбу код Трафалгара; а, умирући (од добивених раиа) изговорио је: „ја сам учинио своју дужност, и благодарим Богу за то.“ И Нелсонов друг и пријатељ храбрп и разборити Колингеуд био је, по примеру