Topola

камен, бацим се на њ, и пребитем му ногу. Сирото створење жалосно скикну, али још имаде снаге да до мене домили, и око ногу ми се савије, лнжући обућу моју. Верујте, никад ме савест није тако загризла као тада, и само могу рећи: да је срећа кад овако нешто заболи човека у раној младости, па му благо времена за цео живот од поуке буде“. Још нешто. Скат је радо слушао кад се људи од свег срца слеју; и сам је био срчан смејач. „Дај ми човека који he се поштено насмејати“ говорпо је он „па ти бољег друштва не тражим.“ Упечатке, пак које је његова весела и племенита нарав на другоме остављала, могу се судити по овакнм оценама простих људп. „Сад he он доћи„ —одговарао је чувар развалпна Мелрозове богомоље ВашингШонгу Ервингу којп је за њ питао „сад ћу га ја чути где иде отуда и виче: „Џанп, Џани Бауер.“ А, кад се примакне, а он ме тек поздравља са какво.м шалом илп пошалицом. Господпне, верујте, он (Скат) he ту баш код мене стати, па говорпти и смејати се са мном као са каквим великим човеком. Вн никада не бп рекли да је то тај много учени и чувенп Валшер Скат\“ Готово свп велики људп од науке, били су тихе, трпељиве и веселе наравп. Такав је био Галилеј, такав п Декарт, и Њути и Лаплас. па такав у одличноме степену, и оиај славнн прпродњак и математпчар Ајлер.

192