Topola

203

бпти добра срца и светла карактера. Само, нема сумње, да би -такав човек био и много пријатниЈи, па п много кориснији, кад би се одликовао још п благошћу расположења п лепотом понашања, какво увек даје округлпне правом џентлменству. Тако, сликаЈући свога покоЈнога мужа, госпођа Хочинсон овако говорп о мушкој нежности п честптости његовој: Ја не могу да погодпм (вели она) да лн је он био с једне стране поноснпји, а са друге великодушнијп; јер оп нити је ласкао силнима, нпти се уздпзао над беднима. По читаве часове застаће да се најљубазниЈе и најслађе разговара са најпростијим војником и најсиромашнијим радникбм. И опет, његово понашање према њима бпло је тако, да су га они увек као госиодина човека поштовалп и волели". II доиста, понашање је у многоме и огледало карактера. Оно ће да пзда п наш укус, п наша осећања и нашу нарав, као што he обелоданитп, на какво смо се друштво навпклн. Оно, истина, да има и правила за понашање ; али она нису од толикога значаја. Реч је овде о важноме природноме понашању, као исходу прпродних дарова, које је добро васпитање само угладило и украсило. Лепо понашање потиче из осећања; а, у тој светлости виђено, осећање добија скоро исту важност коју признајемо и дару и васпитању ; докје, међу тнм, моћније у давању правца људском укусу и карактеру. Тако, oceha] љубави I'есте онај златни кључ што отвара