Topola

209

од руку сројих живе, могу поштовати и себе и другог онако исто као они којнма је „бог дао;“ а лепо понашање је првп услов за узајамну пошту и 'оцену. Нпти има часа у животу који се не би дао употребитп на повншак уживања овога рода па било то на дому, улици, или у радионпци. И један прост радник може, својом постојаношћу, добротом н уљудношћу, утицатп на читав један еснаф. Најбољи (и већ поменутп) пример за то пмамо у славноме Венијамину Франклииу, који је, као штампарски радник, успео да на боље измени навике особља иеле штампаре. Што се материјалних средстава тпче, тога још најмање треба лепоме понашању. Уљудност чинп много, а не кошта ништа. Она је и најјевтинији луксуз, и најсмернпја од лепих вештина, и оиет. тако је корисна п благословена, да се може рачунати међу- пајвећа блага рода људског. Сваки народ има по нешто да научи од другог. А ако има пшта што би ми Енглези могли са коришћу преппсати од суседа наших на континенту, то ће, доиста бити: њихова учтивост. У Француској и Немачко.ј, и најсиромашпија класа људи уме да се фино понаша, да те пристојно поздрави, услужно дочека, илепим пријемом задобије. Тамо ће п најпростији радник, кад сретне свогадруга, п највећег сиромашка, дпћи своју капу и учтиво се поклонити. Нити ту има каква, тобож, понижења. На против, у томе се бага

КАРАКТЕР