Topola

210

огледа мера уљудности, достојанства лепог понашања. Тамо he и најљућа сиротиња бити сносна, само за то, што ју људи достојно, весело, подносе. Радници тпх земаља (Немци и Французп) не зарађују ни пола од онога што зарађују нашп; и опет, онп се не дају у слабост, ни даве своју муку у пићу... Место тога, уппњу се да жпвот себи што лакшим } чпне> па п да га уживају у сред љуте беде п невоље. По што ie добар укус прави економ, то се он даје задовољити и малпм средствпма. Добар укус кадар је да засладп и горчпну труда; у њему се може у толпко више уживати што је он везан за наиело рада и вршења дужностп. Као што наг.тасисмо, укус ie у неку руку п лек од јада спротиње, јер нас и над њом уздпже. Он he се прво показати у правој економији кућевној; за тпм ће обасјати и омилпти нам и саму колебу нашу; а плодовп његовп биће; облагорођена нарав, љубав, п весела душевна средина. Удружен са добром главом и срцем, добар укус узвпспће и позлатпће п најбеднију судбину. Па у којој се то школн предтје уметност лепог понашања? Прва и најбоља школа лепог понашања, као и лепог карактера, то је: своја кућа, а учнтељ то је: мајка. Каквом год се понашању научпмо код куће, такво ћемо обелоданпти п у јавноме друштву. Па опет, има људи самоука, има прпрода