Topola

216

Душа ваља, многи су људп неуљудни, и што, можда, не умеју боље. Тако на пример, кадје Гибон нздао другу и трећу свеску своје историје „Распад и Пад“, војвода од Комберленда пзаћи ће му једнога дана на сусрет овпм речма: „како сте г. Гибоне ? Е видим баш да вн једнако по староме ти скарате, пискарате ли, пискарате и . Сва је прплпка да је сиромах војвода хтеп да.-почастп писца каквим својим комплиментом, па_је, не знајућн како то да уради, увредио човека. Даље, многп људи ће нам пзгледати затворенп, укочени пли гордп, док ће онп у стварп бнти само стидљиви. Ова је црта н карактеристпка већине тевтонских племена. Њу су, нстина, назвали „англоманијом“, алп је она, мање више, „манија“ свију севернпх народа. Обичан Енглез, кад путује на страни, посп собом п ову особину устручљивости. Он ће бити укочен, непристунан и неотесан, па чак II привидно неспмпатичан; па, ако баш п пзађе са којом крупном картом на среду, опет пза ње може се впдетп човек, који зазире, и којп не уме то ни да сакрије. Наравно, да гппки, окретни, и дружевнп Французп не могу да појме такав карактер; п за то смо мп, Енглези, вечити нишан њпхове сатире, предмет најсмешнијих карикатура њпхових... Дакле, обичан Француз, као п обпчан Ирац, надмашпће у лакоћи и лепотп понашања п Енглеза п Американца, па п Немца; а то за то, што им је сама прпрода таква.