Topola

217

Њихов је карактер у истини дружевнији и ирилагоднијп од самосталнпх типова Тевтонства, које се одликује неком ћутљивошћу п пов}'ченошћу у себе самога. Али, ако је какав народ код куће у области понашања, не мора његова веселост, окргтност п жпвост, имати корена у лубпни великих врлина. ЈБудп могу пмати све дражп лепога понашања, и опет бити на дну бездушна и безкарактерна вера. Нити ту може бптп спора о избору кош би ми радије учинили пзмеђу ове две сорте каракгера —■ да ли глаткеи „учтиве“ —■ или круте и сурове? па било да их сретнемо у каквој радњи, друштву, или у обичном саобраћају. Са свим друго је, доиста, оно нешто што ствара и најчвршће пријатеље, и најверније господаре задане речи, и најсавесније вршиоце своје дужности. Али да се вратимо сувопарном Енглезу, „или, као што бп Французи рекли, l’Anglais empetre „Енглезу сметењаку". То је, допста, неко непријатно створење на првом сусрету. Кад га погледаш, рекао би да је машице прогутао. Најпре ће да се сам укрути, а после he да натера и друге. да се и они укруте. Као нпко, уме тп он бити дрвен, али не за то што је горд, него што је стидљив! Нити се он те беде (стидљивости) може отрестп и.код најбоље воље. И доиста, ово је тако општа црта енглеског нам соја, да пе би никакво чудо било, ако бп се нашло, да је и сам онај несташни земљак наш, што „је оппсао „Енглеза Филистпна" у свој стра-