Topola

218

хоти његове укочен Ости и неотесаности, био и сам Шакав\ Кад се два стидљпва човека сретпу, то су тп као две леденице. Саплешће се један о другог, и у истој собп окретаће себн леђа. Затеку ли се у истпм путничким колима, један he се-завућиу један крај, а други, чак, у другп. Ово се најбоље даје чптати на Енглезу кад путује железнпцом. Прво ће прошетатп поред воза да види, има ли која кола „празна“; па, кад нађе такав некп одељак, он се завуче у ћоше, и онда зла cpeha ономе ко отвори врата да му друштва прави!. Ништа боље не пролазе ни трпезарпје енглеских „клубова". Ко год уђе, прво му је да види за којим асталом „нема никога“ тако - да се по којн пут дешава да пп за једнпм столом пема впше од једне душе п гуше. II све је то, верујте, она наша усШручљивост народна карактерпстпка Енглеза.... „Ученпци Конфучија“ вели Артур Хелис „сведоче, да се он у прпсуству владаоца попашао са учшивом везаношћу“\ И допста, нема две речи које бп вершгје могле представитп држање већине наших Енглеза у друштву. Биће, да је с обзиром на ово осећање и Сер Хенри Телор у своме „Државнику“ препоручио следећи план за министарскапримања. „Кад прима, (вели оп) министар треба да је што ближе вратпма тако да, у место да пзклања свога госта на поље, има сам куда да побегне". Јер, (вели) „сме-