Topola

224

коју је наш Ђентам као право благо оценио и која гласи: „Pour aimer les hor nes il faut attendre un peu“. (ЈБуди ce не могу одмах заволети). Ми смо довде говорили о стидљивости цао мани. Али на ту се жицу даје и другаче гледати; јер и стидљивост има своју светлу страну, и садржп у себп неко добро. Стидљиви људи и стидљиви народн јесу доиста п незграпни п неотесани, као што су, узев друштво у опште, доста недружевнп. Они крију своје праве ocehaje, не само од странаца него чак и од својих рођених. Али осећај, срце је ту, и оно he се показати у свој тоилоти и нежности својој, можда, само и далеко од очију светских, у каквоме скривеноме куту. Нптије мање каракстеристичан. по старе Германе, факт: да су пх отворенпји п дружевнији народп суседни прозвали „Немцима“ (немим људма). Исти бп пазив ми, Енглезп, могли заслужити од нашпх комшпја, модерних Француза п Ираца. Алп има нешто чпме се енглески нароцни карактер више свега одлпкује одликује колико п племена из којнх је поглавпто никао а то је : силна љубав према својој кући. Дај Енглезу кућу, п он he бити равнодушан према другоме друштву. Јест, за љуб а в крова који он може битп кадар да назове својим, пребродиће он сиња мора, п настанити се у сред какве препотопске шуме ил пустш о, и ту себи „кућу“ саградити. Његова кућа, његова жена и деца су за њ толпко друштво, да