Topola

223

II Вашингтон. који је пореклом Енглез, био је такође човек врло стидљиве жпце. Г. Џозија Евинси њега узгред описује као чо века: „ мало укочена, приличнога формалисту, п не баш тако одрешена у присуству странаца. Он је, вели, личпо на сељака који није свнкао на варошко друштво; и, ма да је веома предусретљив, не може се pehn и да је лзке речи илп покрета". II ако ми нисмо свикли да гледамо на модерне Амерпканце као па стидљиве људе, ■on-'T, скоро сви знаменити синовп тога народа бројали су се у такве. карактере, Великп књижевник НаШанијел Хоторн био је то и преко сваке мере; јер, кад би којистранац ушао на врата, он бп му окренуо леђа шат тиме избегне познанство. Па опет, кад би се кора те стидљивостк његове пробила, није било човека који би се са њиме могао равнати у пријатности и срдачности, У једној од својнх сопчтвених „Бележака" (недавно издатих) г. Хоторн прича, како је наишао у једном друштву на г. Хелпса, и како га је нашао „ладна". Без сумњс да је и г. Хелпс исто о њему помислио; јер су се, у ствари, срела два стидљива човека, и само природно је да су један другом изгледили „Дрвени". Међу тим, мало ближе да су један другом приступили, и мрежу стидљивостн скинули, они бн се одмах и спријатељили. И ето за што у таквим случајевима не треба изрицати преки суд, и за што ваља увек имати на уму ону Хелвецијеву изреку,