Topola

226

Овп назори Мориса Санда не само да су основанп, него су и једпнп којп нам објашњују факт: да су недру<кевнп Немци, Енглезп п Амерпканци, умелп стећп себп места у целоме сзету; док дружевни Французи, никако да се простру ван гранпца рођене им Француске. Душа ваља, . изгледало је неко време, да he Французи бптп у стању да захвате већи део северо - америчког копна јер се колонпјскн гарнпзони њнхови протезаху од међе Доње Канаде до Горњег СентЛоренса, и од обала Горњег Језера, дуж реке Сеп-Кроа, до ушћа Мисисипа али је великп самостални п вредни „Немац“ (Англо-Саксонац) пошав од морске обале, немо и тпхо, све то поплавпо тако да све што данас Iош сведочп о пекадањој окупацпји француској, јесте француока колонија Акадија у Доњој Канади. Па п ту, у тако узаном кругу, налазимо псту и моћпу жнцу француског друштвеног карактера. Све се то сабило у густа и блиска села, кућа до куће, п њива до њиве, остављајући Бнглезима и Шкотима да се, миљама одвојенп један од другог, шире по мегдаиу којп вредна рука њихова крчп продирући у дивље шуме и просторпје.... Слпчне друштвене нагоне налазпмо и код Нраца. И у Америци, као год у Енглеској, онп се сабију у велике варошп, и ту оснивају по читаве „квартове“ своје. На страни, они су већи фанатици но у рођеној земљи, и не могу да забораве да су Ирци, као год што Французи не могу да забораве