Topola

227

да су Французи. „Ја смело тврдим" велп г. Магвајр у својој књпзп о „Иттма у Амеpuuu“ да нема речп које могу п представити, а камо лп преценити, величину зла које повлачи за собом ова несретпа жица ир'ског племена, да се сабије у велггке варошп". Ако ништа, она их држи везане у оном жалосном стању од руке до уста у коме се онп налазе и у изобиљу Новога Света. Наравпо, и као што смо већ довољно нагласили, да са свпм противне, и у толико •срећније, плодове бере и Енглез и Немац и Амерпканац у пстгм свету. Дадеко од тога да мрзи самоћу, амерички сељак баш ће да ју тражи, и на сусрет јој иде. Управо, и чим се осети опкољен великим и растућпм комшилуком, он he се осетити и „претрпан", и онда му је прва брига —■ селидба. Без миогог оклевања он ће и на дело прећи; натоварпће „ствари“ на својакола; па he, у друштву своје жене п деце, весело кренути пут Далеког Запада. II доиста, не впдимо ли ми овде једпу ману где врлппом постаје? слабост саможпвља где се претвара у снггу колонизапије?... Ну, сем ове, има п другпх особппа које ничу из релатпвне недружевностп Енглеза. Устручљивост његова упућује га на сопствену снагу, памет и кураж, на себе самог. Нс налазећи у друштву услов властпте среће, он га тражи у књизи, студијп и изуметку; и, уживајући у индустријском раду, -даје нам пајбољег механика па свету. Као природа.