Topola

230

са за лепу форму или боју, за леп звук илп леп кора;у не мора значити и образовање духа, ни тесање карактера. Признајемо, да ће узорптп радови уметнпчки, не само подејствоватп на око, него, и на укус гледаоца; али један јединп благородан подвиг, пзвршен пред живим људма, дубље he им остати у души, и силније he их покренути на угледање, него ли читаве улице лепих слпка и статуа. Глава, душа, срце а не уметничкп успесп п укусп праве људе великима. У пптању је још, да ли је култура леппх вештпна које обичпо служе луксузу и учиннла баш толико за људскп напредак? Чак је могуће доказивати, да је пскључиво гајење уметности имало противна дејства, разнежавало, у место челпчило, карактере људп п парода. „У прпродп је уобразиље“ вели Хенргс Телор „да поткопа врлпну куражи; п да, слабећи снагу карактера, чини људе лако подложнима.“ Дар уметнпка јако се и разликује од дара мислиоца. Највиши пдеал уметнпка је: да дотера свој предмет па бпо то живоцпс, музика пли лптература - у онај калуп савршенства у коме сама замисао (а она не мора бити најдубља) палази своју апотеозу п бесмртност. У опште узев. лепе вештине су највише цветале у добу опадања народа, када их је богатство могло себн најмити и за лукзузимати. Пзврсна уметноот и страхотна поквареност владале су упоредо и у Риму и у