Topola

234

а све у разнпм јој својствима мајке, сестре, љубавнице и супруге. На кратко, жена утпче, кад мање кад више, каддооро кад зло алп увек сплно утпче на целу судбу човечију. Што се односнпх друшшвених улога п дужности људи п жена тиче, оне су самом природом јасно обележене. Ту вредп оно: „Бог је рекао човеку ово, а женп оно, алп свакоме своје“. Нити је ту жена з i посао мушки, нп човек за посао женски. Него, ако п женско п мушко живп за свој рачун, опет их је природа нераздвојно везала; п опстанак човештва и напредак његов подједнако их потребује. Ако речи може бнтп о каквој разлицп међу њима, она се несме тражитп у другарској равноправности њиховој, већ у неједнакости физичке им мере и снаге. Мушко је јаче, чвршће, жилавије; женско је нежније, осетљпвије, мекше. Код човека јеглава претежнија, код жене срце; па, ако глава и управља, срце влада у жпвоту. Оно истпна да има п женских људи као што има мушких жена, алп то су пзузетне појаве које само потврђују горње правило. Дакле, ако мушке особпне п потичу више из главе, а жепске из срца, опет за то нпје мање потребно да се мушкој страни пружа душевно, а женској умно, образовање. Развпјање целе моралне п интелектуалне природе потребно је п мушком и женском подједнако, ако се хоће т. ј. да добије здрав п честнт карактер. Човек који не воле нпког п не марп