Topola

235

ни за шта, то је жалосно, гнусно, јер себично, створење; док је и најлепша жена, без развпјене свестп, једва што више од какве украшене лутке. Било је време кад се на слабост п завпсност женску гледало као на главни услов њене вредности. „Ако хоћемо да створнмо себи слпку достојанства мушког“ велп Ричард Стил — „мпју морамо представпти себн као оличену мудрост и храброст. Псто тако II код женске стране мора се предпоставити нежност, пажљивост, и све оне црте којима се она разликује од другог пола, са неком потчињеношћу, која ју још чини љупком". Према овоме, оно што треба код женскиња развијатп, то је пре слабост него снага, пре глупост него ли мудрост. Она (по овоме писцу) има бити нежно, плашљиво, увек на сузе готово, безбојно и слабо створење, које ће имати таман довољпо свести за своје меке жеље, а бити упућено да се вечпто адресује „вишзм“ полу. Другим речма, она се има васпитати да буде мушки накит, а не жена, мати, друг и пријатељ. У једном од својих „Моралних Огледа “ поета Поп вели: „да већпна жена нема никаква карактера;“ али ће бнтп да се ова поетска сатира односи на жену која је над њиме тиранпсала, илп и на госпођу Вортли Моншагју, пред којом је он у љубавном заносу падао на колена, па био са презрењем одбијен. У осталом, Поп није био праведан судија жена, као што није бпо разборпт, па ни толерантаи, судија људи. У наше време, као