Topola

236

што смо већ нагласили, ушло је сувпше у обичај, развијати слабе, у место јаких, страна женских, као, осетљивост на штету телесног и душевног здравља. Хоће се да жена живи, креће се и зависи, од туђе љубави док ваљда не оствари ону пословицу талијанску која гласи : „тако је добра да већ од добра и не ваља“. Са друге стране, у васпитању младих људи греши се и сувише па црти себичности. Јер, док ие дечаку улива да се у животу поглавито узда у своју памет п снагу, девојка се скоро са свим обратно в-аспитава. Он се и сувише упућује на самога себе, а она се и сувпше упућује на њега. У првоме случају глава се развпја о трошку срца; а у другом, срце се развија о трошку главе. Нема сумњеда се највећа својства жене обелодањују у њеним односима са својим блпшњпм, а снагом моралне јој природе. Она је мајка и гајиља рода људског. Њој је поверено да одоји, одхрани и одгаји, нашу нејач п наше потомство. Она је душа нашег огњишта творац оне блажене средине. у којој се рађа и развија карактер у најбољем облику. Она је самим саставом својим позвана за најблагородније улоге, да зрак њена ока растерује мрак око нас, да топлота њена озебла загрева, а нежност и учешће срца јој бол и тугу блажи. Женаје прозвана „анђелом хранитељем“ бедних. II доиста, нпко пнје тако готов да пружи руку нејакоме, да дпгне малог, и утеши пострадалог, као