Topola

252

не племените супруге. Од суровости, са коЈима су га политички противниди обасипали, он је налазио утехе под оним домаћим кровом, који је обасјавала нежна душа верне љубе. Управо, и ма да је јавна каријера његова имала и покретачких п крепећих страна, ипак је он налазио: да је полнтпка ладна математика, и да она, као таква, не може да загреје срце и уздпгне карактер. „Људи чезну за срећом“ велп он у својим „Мемоарима" „и потпуншом и слађом од оне коју п најбољп трудови п највећи тријумфи у политици могу да даду. Што год знам данас, кад сам једном ногом у гробу, ocehao сам у младости и целога века, и могу рећи: да, и у срединп највиших предузећа, домаha срећа служи за основу жнвљења, и да најојајнија карпјера јавна садржи површне п бледе награде ономе, који не би знао за срећне везе породичне и прпјатељске." Околности, под којима се Гизо оженио, а пре тога и заљубпо, јесу такође врло занимљпве. Док је још као млад ппсац живео од свог пера у Паризу, пздајући кЕвиге, часопнсе и преводе, случај га нанесе и на roспођицу Паулину де-Мелан, женску од великих способности, а тада и уредницу листа „ Публициста .“ Нека љута домаћа несрећа снашла је била вредну књижевннцу, п она обрле тако озбиљно, да већ нпје могла ни мислити о уређпвању свога журнала. У тај пар јави се неко без потппса са понудом: ~да јој до оздрављења попуни све ступце