Topola

251

савест помучи, ето ти облака на љеном лнцу.“ „II ма да ја имам велика уплива на њу, срећан сам кад видим колико ми сачуствује. Ваистпну, докле год ју ја будем овако волео, као што ју сада љубим, ја се не бојим да ћу п у какво зло моћи усрљати." У повученом жпвоту који је Де-Токвил водио као полптички човек јер му је непреломна самосталност карактера затварала полнтичка врата здравље његово посрне„ и он постане јако нервозан. Пишући у томе стању своје последње дело, ■—иоднасловом „Стара Владавина и Револуција “ —он се овако исповеда: „по што сам неких пет или шест часова одседио са пером у руци, умор ме савлађује, машина неће даље да ради., Одмор, и то подужи одмор, јако ми је потребан. Ако си кадар, пријатељу, да представиш себи све оне муке и невоље које салећу писца при крају дела му, онда ћеш знати како је жалостаи то живот. И да мени није моје Марије, која ме својом благошћу и свежи II крепи, ја бих се, веруј. сломпо под теретом. Ја сумњам да би и могуће било наћи нлрав која би сретиије, као контраст,. послужила моме карактеру; јер, у непрекидној нервозности која је овладала и душом и телом мојим, она јо оно Провиђење које нада-мном вечито бди.“ Налик на Де-Токвила, и славни Гизо био је срећан у браку. Он је кроз сва искушења и недаће живота уживао потпору јед-