Topola

266

њим тако сијало, као кад је он, јадан и болан, лежао на сиротињској постељи. Разуме се, да је и он умео оценити вредиост таквог једног друга. Јер, у прилици једног осуствовања њеног ппше он њој између осталог и ово : „ма да мпје тешко било овако болном устајатп, ипак сам изашао мало у нашу башту; и, кад сам сео на Швоју клупу, одмах ми је било и лакше и боље учинило ми се да здравпм“. Али госпођа Худова није бпла само горепоменута помоћница своме мужу; него је„ са вером коју је он имао у њену памет, чптала п Поправљала његове радове! Много од његовпх књига и јесу посвећене њој, као главној сарадници у сваком погледу. На листи женских помагача на књижевном пољу налазпмо и име супруге Виљема Напјера. историка „Рагпа на ПолуоШоку “ Леди Напјерове. Она је прво п покренула свога мужа на такав посао, за тим му је преводила и изналазпла огромну масу ориђпналннх докумената многих у шифрама - и номагала му у мери, да се слободно може рећи, да бп Сер Виљем мучно без ље п довршио то велпко дело своје. Кад је Војвода Велингтон чуо з а вредноћу и вештину њену у превођењу краљ Јосифових шпфара а тако исто n за успех у савлађивању онолике преписке, он је најпре сумњао, а после узвикнуо: „та, ја бих за овакав рад. у Шпанијп платио ма коме двадесет хиљахнљада стерлпнга"! По шго је рукопис му-