Topola

жевљи био тако ружан, да га, о слагачима да не говоримо, п он сам није увек могао прочитати, то је ова ванредна жена слала у штампу верне и чистекопије; а, поред свога уложенога н огромнога труда, није ни за тренут пренебегла материнске јој дужности_ На самом самртном часу Сер Виљема била је опасно болна и Леди Напјер. Њу донесу на столици са точковима до његове постеље, где се за навек опросте. Муж умре првп, а за неколико недеља сиђе, и буде положена, у исти гроб и неуморна жена његова ! Нити се са племенптом другом лорда Напјера закључује списак узоритих жена. Ми ? . доиста, простора немамо да у овој књизн одамо заслужен спомен и хвалу свима њима; али не можемо а да се не упитамо: ко није чуо за ону Ану ЈЈенам , Жену живописца Флаксмана, која га је п храбрила и подржала у раду, пратила га на путу по свету, а делила са њиме сваку срећу и несрећу тако да је он сматрао за дужност, да јој у четрдесетој годинп брачнога живота посвети рад свој: слику „ Вере , Наде и Милоcpfja u . Или смемо заборавити ону Еашарину Ђучерову Блек, жену ђенијалног сликара Виљема Блека, који се је својој друзн на раду толико дужан осећао, да је, гледајући како илаче над његовом самртном постељом, устаорекав; „стани, Като, ту где си, и не мичи никуда —■ те да у том иоложају могу наслпкати мога анђела храниШеља" .! Или, нај-

267