Topola

постају чссто то што и убојне трубе. Валтер Скат прича, или боље рећп пева, јунака Догласа „којп мртав победе добија;“ јер, смртно рањен на бојпшту Отерборна, наређује: да се војска именом његовпм још бурније, но за живота, служи. Он ту наредбу осннва на предању његове фамилије; да је једном Догласу суђено да мртав победи. Војницпга послушају, прикупе се понова, и, ударив са свежом вером, разбпју непријатеља. Нптп је за историју нова ствар онај факт, где, управо, мртви великани чине веће подвпге но и док су живи. „Никада" велп Мишле „није Цезар био моћнпјп ни страшнпји но у часу кад његово мртво тело, суво и бледо, лежаше сво избодено и рањшш. Цезар онда изгледаше чист п светао, јављаше се као што је био при свпм мрачнпм странама својим као човек од хуманптета. “ Великп карактер Виљема од Оренџа, прозванога „Неми“ никада нпје својпм земљацима тако као тренутку кад паде од убидачке руке Језуита. Јер, на сами дан убпства, његовп се земљаци заверпше: да наставе добро дело његово по сваку цену и жртву и ту одлуку своју и делом оправдаше. Иста слика проопјава кроз све псторпје и све морале. Рад великог човека остаје трајни споменпк људској енергијп. Он умире и ишчезава, али његове мисли и дела живе п дају нензгладнн печат племену му. Дух његова живота продужава се и веко-

16