Topola

270

жене. Кад ie славном Хајну жена умрла, он је узео рачунати губитак којп га је снашао. Они су обоје знали за сиротињу, и борили се са тегобама заједно, али пх смрт растави -баш кад им се cpeha поче смешитп, и жена не доживе да учествује у мужевљу благо-стању. „Авај! —• вели он — „међу толпкпм јадима живота ваља ми рачунатп и њену љубав љубав силну п жарку, каква је икада покретала женско срце, љубав, која ме је чинила најсрећнијнм у колу смртних али п која је била за ме мајка хиљаду беда и невоља. Она никада, зар, и није знала шта Је то ; потпуно задовољство. Али, зар радост нпје нпшта лужна жалости ? Ако пко, ја то морам да признам, јер сам и у пакленим мукама поред ње срећан бпо; јер сам блажен бпо кад сам са њоме и горке сузе лио“. И доиста, у немачком срцу налазп се један ■степен љубавп којп he енглеском чптаоцу невероватан изгледати. Међу тим, таква се љубав сјајно огледа у жпвоту п Новалиса, п Јунга. и Штолинга, п Фихта, и Јована Паула, и многих других који бп се могли именоватп. Зарука немачка, на прпмер, церемоиија је скоро рлвна по важности самоме венчању; јер се тада љубавним осећајима до■пушта слободап пзраз, непознат нашим, еиглеским, младенцииа, који се склањају једно од друго, као да се стиде што се волу. Тако је, на пример, био заручен и славнп Хердер на дуго време пре венчања, које је дошло тек кад су материјална средства то омогу-