Topola

271

ћила, „Свадба се наша“ велп његова Каролина. „завршила прп руменој светлости једне дивневечери; иодтадапа све до сада, ми смо два тела а једна душа“. Нитп је сам Хердер мање нежан у својој сведоџби. „Ја имам жену која је и стабло и благо и утеха мога живота. Ми се дотле олажемо да нам се чак и летеће мисли у псти пар рађају “... Алп да се вратимо Фихту. Историја његове љубави п женидбе садржи п једну лепу епизоду. Фихте је био један бедан ђак немачки у Цириху, кад се упознао са богатом Јованком Рановом, синовидом славнога КлопшШока. Нити је што велика разлика у стању и положају сметала честитој девојци да искрено заволи та ваљана сиротана. Из такве побуде она и понуди њему, при одласку из Дириха, један новчан дар. Но горда сиротана овај корак тако дубоко увреди, да је у првој љутини и посумњао у женску љубав. Тек, по што се мало промислио и прибрао, сео је, да, уз најтоплију захвалиост, сдбије понуђени дар. За тим је дошла дуга ,и труоџа борба за материјални опстанак, но из које Фихте изађе као победилан и до■стојан младожења! Тада се и венча с Јовапком, која га награди срећпим брачним животом, и јуначким друговањем до гроба. А, хтео сам рећи, зар према овакој историјп, ■брачној и љубавној, у нежних и фино васпитаних Немаца, не изгледа женпдба једнога Виљема Еабета, као право грмаљство ? Не