Topola

313

■огањ прегнућа у њему, као што га је и бацила на поље, на које, знамо, већ, какве је песнпчке венце побрао; Па и грби једнога Скарона биће да смо дужни за познате циничке стихове; док и наказност Попова тела није без заслуга за његову сатиру: јер, вели Џансн о њему: „Он је грбав пс лпца ислеђа....“ И, доиста, биће да је. у многоме бар, имао право лорд Векн кад је за ову наказност тела казао: „ко год пма у себи нешто што га излаже презрењу, то нешто, вечно ће та кретати да се упне да се руге спасе. И, ето, за што су наказнп људи у исто време и крајње смелн људи. Као год у' фотографији, тако и у биографији, мора бпти на предмету светлих и тавних страна. Нити жнвописац ставља слИканога у положај који пстиче његову наказност, нитп ће прави биограф давати сувише места недостатцима карактера који хоће да представи. Мало, у осталом, и има људп који ће, као Еромвел, рећи свомеживотописцу, свом Куперу. „насликај ме, молим те, онаква какав сам, али онаква какав сам —јер нећу ни пегу да изоставпш “ „Биографија је“ вели Валтер Скаш „најзанимљивија дрста писања; али она губи све чари кад се и мрачне, као год светле, стране описаних карактера подједиако п верно не изнесу. -Ја, бар, пе могу да слушам књижевнога ласкача, као год што не могу да гледам у позоришту фалџију јунака."