Topola

314

Чувени књпжевннк наш, Адизои, био је један од оних који су волели да дознаду што внше могу о личности и карактеру сампх књпжевника. „Мене иитересује" вели он „њихова лична историја, њихово искуство, нарав и наклоности. Лпче ли они на своје књиге? Да лп су онп и тако лепо радили. као што су лепо мислили?....“ Од своје стране, Gep Ецертон Бриџес, пита: „Зар се не би ми радовали да дознамо, баш како је живео н ocehao један Вордсворт, Саути, Колриџ , Камбел. Раџерс. Мор. Вилсон. па још да нам и они самн, ио души, испричају: са киме су у младости друговали? кога су волели, а кога мрзели? куда су нагињали, и где су запињали? на којем су мегдану, и су чпм, победили, као и на којој су се стенп разбили? какве су укусе имали, и са каквим су се страстима борили пт.д.п т. д “ У потврду ове жеље Адизоновв, моглн бп навестп стварни пример самога Месона, који је па прекоре „што је штампао п привашна писма поете Греја и одговорио: „па зар вп хоћете да моји пријатељп излазе пред вас увек у униформи?" Џанс’н је бпо мњења, да, „заверан оппс ма чијег живота, треба биограф да је лично п добро познавао свога човека." Међу тим, неке од најславнијих биографија написане су без овог услова. Шта више, изгледа, да је присно познанство биографа Вругамова и Лпндхорстова, лорда Еамбела, и шкодило перу његову, у колико га је навело да ума-