Topola

ли вредност и увелича пеге њихова карактера. Даље, велп Џансн ; „ако ко хоће да опише чији живот, онда ваља казати и све што је у том животу бнло. Ни особине ни пороци не смеју ту изостати; јер и они ударају печат карактеру.“ Али, тегоба је у вршењу оваког задатка та: што се овакве ствари не дознају од људи док су живи; а, док су живп, не пише им се, или из хатара јавности не предаје, историја. То бива тек кад они у гроб спђу; а донде се опет многе стварн побораве, пли иначе другаче пзгледајуСам Џансн, који је горњи закои положио, није имао куражи, да каже све што зна о песничким сувременицима својим, јер вели: „да пробам то, учинило би ми се као да бос ходим по врелу пепелу....“ Између осталих и ово је разлог за што не можемо, ни од блиских рођака, да добијемо верну слику карактера знаменитих људи; а једва да можемо тако што очекпватп од њих самих; јер, људи су људго, па неће у својим мемоарима да кажу све што о себп знају. У том погледу Сеети Августин је тедан редак изузетак. Он нам је у својој „Исповести“ изнео у свој наготи сву порочност и себичност, сво непоштење и сво неваљалство своје. Међу нашим Хајленђанима постоји и изрека која гласп: „да, случајно, људма иа челу пише шта су, они би нашли шешир који би се до обрва носио..." „Нема човека" вели Волтер „у коме нечега мрскога нема; нп људске душе која на животињску не би ли-

315