Topola

нашем карактеру. Северни университети наши, у којима се стари класиии предају, с ооновом се зсзу „Разреди ЧовечансШва И. ма да је у последње време класична настава имала да издржи прилично напада, опет спора не може бити, да она даје највиши печат умној културп. Класидизам је био учитељ п модерних реформа Шор а; и он је преко љпх и преобразпо стару Јевропу. Он је заддхнуо нојвеће патриоте седамнајестога века, а од тада постојано карактерисао највеће државнике наше. Учени Ирасмус био је мишлења: „да су књиге тако исто потребе живота као п хаљине"; а он је, сам ; често назаривао књиге новцем којим је имао да се „поднови 11 . Лично, најрадије је пмао Цицерона, за чија је ■дела још рекао: „да ннје могао по прочитању да их остави, а да их још и устима не принесе“.... Исти класик (Цицерон) решио је и судбину Светог Августина: јер је у младости својој овај „отац Цркве« био прави блудни син. Са тог пута га је скренуо, и на прави извео, Цпцерон, на чпјегје „Хортензија 11 он случајно наишао.... „Кад дођем дотле да ми ваља мрет' вела стари пуригпнац Бакстер „жалићу за многим чим, алп но п пајмање за друштпо мојих књига“... Излишно је, мислимо, и говорити о огромном утицају књига на оишту цивилизацију човечанства. То су те умнс благаше рода људског. Књиге су записке свију трудова и

332