Topola

33

* „Једна добра мајка и вели Џорџ Херберт „вреди више но сШо учитеља." Она је станац камен свију срдаца и звезда водиља свију очију. Деца се на њу непрестано угледају, и у њој налазе онај Беконов „свет поука. “ Али прпмер је нешто впше и од поуке. јер је то лекција која се делом показује. То је оно немо учење, које често впше поучп но све прпче п говори. Код зла примера и најбољи предписи су од слабе вајде. Управо, за примером се и пде, а не за саветом. Још ако се савет не слаже са практиком, реч са делом, онда не само да he ићи зло него he се деци улитп један од најподлијих порока, а то је: лицемерство. Јер ваља знати, да и деца умеју да суде о следствености; те, ако им родитељи једно кажу а друго раде, она ће брзо то прозрети; и такво учење вредпће за њпх колико и придике онога калуђера, који је проповедао морал и поњ ;ље са украденом гуском у рукаву. Подражавањем дела, карактер се, истина споро, непрпметно, али и извесно, образује. Као и снежне честице, дела пролазе неопажена, и свако засобно узето не чиии промену - али нагоми.шње честице даје аваланш\ понављање дела прелази у навику, одређује правац на добро или на зло, једгом речју, сшвара карактер. И баш за то што мајка, много више но отац, утиче на радњу и понашање деце, за то и јесте њен пример

КАРАКТЕР