Topola

46

ћивала свога сина да се ода томе позиву ; а за тим га, сиротујући п од уста одкидајући, на науке слала. Тако, из холандска му места рођења, Дордрехта, она га пошље у Лил, а одатле у Париз, „Буди врецан, спне писала је она н>ему са свом материнском бригом али, више свега, будп добар и скроман. Кад нађеш да други боље успевају од тебе, а тп упореди твој рад са липем природе, или са узором који у главп пмаш, па можеш сигуран битп да he те то упоређење сачуватп -од оне мане која се зове гордост и претенцпјозност".... Много је година за овим прошло; Ари Шефер био је већ и деда; али се увек нежно cehao своје мајке, тако, да је њене савете и својој депи понављао. То је, у осталрм, н пут којпм се добар пример пренаша са колено на колено, а сам род људ•скп вечно подмлађује. „Упамти дете моје писао је Шефер удатој кћери својој у годпнп 1846. упамти једну реч бабе твоје, оно њено „мора се “. Дела је истина, даникакав добитак у животу није сладак ако га нисмо трудом ст;кли. Веруј ми, нема и не може ■бити cpehe у животу без муке и „морања„. То је оно самопрегорцвање које је сам Христос проповедао, п прпмером га својпм показао роду људском“. У предговору којп јенаписао једној од најпопуларнијих књпга својих,. француски псторпк Мишле велн: „И у часу кад ппшем ово, мени је на памети једна душа која би ме у