Topola

47

садањој борби поткрепила. Мајка је то коју сам изГубпо пре трпдесет година још као дететом али која ме никако не оставља. Она је страдала и делила моју спротињу, а ннје дочекала да ме види у бољој срећи. У младости, ја сам њој туге задавао, а сад не могу ни ца ју утешим. Ја не знам данас ни где су кости њене, јер онда бејах и сувише сиротан да место за гроб платим. П опет, ја сам њој много дужан. Од ње сам научио у њеном сам млеку посисао —да ценим и лмбим прошлост, и све оне коцхх данас нема. Па, како бих се таквој мајци могаон одужити.? Ни-;им доиста, ако не овим апелом за права наших жена и матера“. Али, ако мајка може јако да утиче на песничку или уметничку душу свога детета у добром правцу, а она може на њ да утиче н у злом. Такав прпмер имамо-у лорду Ђајрону, чија се прека нарав, застрањеност пожуда, пркоо у преступању граница, и пакосно срце, у велпкој мери ставља у грех његовој бесној, суровој и тврдоглавој матери. Оиа је, чак. ■сина свог корела за наказност састава му*), и често со дешавало, да у љутим свађама које су се међу њи.ма рађале, она дохвати ватраљ или машице и баци их за њим да га стигне. (За њу се прича и да је умрла у љутини у коју је пала по прочитању неке тапецнрске) Доиста, овако иеприродно

+) Бајрон је био сакат.