Topola

51

материнској љубави награда: лечији гроб. Управо, како се и даје објаснити оно страшно умирање наше деце испод пет годпна које (у Бнглеокој) пзноси трећину ако не познатим незнањем и неумењем нашпх жена у свему што се тиче примене природнпх закона на људско здравље. Нитп ћемо ми што друго до сушту истину изрећи, акоовдејош додамо: да је Бог и жени памет дао, е да би се од ње вајде видело. Она није намењена да буде бесловесна машина, као што није позвана да буде лепа лутка човечије доколпце. Она је на овоме свету и себе ради, колико п другога ради; а велике и озбиљне дужностп, које њу у жпвоту чекају, траже од ње и мудру главу колико год и топло срце. Не велимо да оне лепе вештине на чије се усавршавање данас толико драгоцена времена троши не стоје лепо женској младости и лепоти; али то није највиша, као што није најпреча, задаћа мајке ни домаћпце. Ако ишта, ова је (задаћа) далеко пре изражена у оној изреци старих Римљана, којом су се они служили кад су коју жену хтели пајвише да похвале; „то је благородна домаћица, која чува кућу са преслицом у руци.“ (Domum mansit, lanam fecit). У наше време чује се изрека; „онолико хемаје колико лонац да проври, и географије колпко да се -зна где је која соба а џаба ти сва друга наука.“ Бајрон, чије су симпатије према жен<жој страни биле веома незгодне врсте, чак