Topola

98

ocehaja отпора п напора дати још и засебнп осећаји шгаања (одн. слабог притпска). Друга група обухвата ocehaje темпера Шуре. Они су такође двојаки: ocehajn топлоте ii осећаји хладноће. Чулнп орган je иоти који и за ocehaje пипања (кожа вероватно садржи још једну групу ocehaja, на име ocehaje бола, о којима he битп говора y пдућем параграфу). Tpeha група обухвата ocehaje мириса. Мприси су двојаки: пријатни и непријатни (подела по емоционалности тих осећања.) Четврта група обухвата ocehaje укуса. Пета група обухвата ocehaje слуха, π то ocehaje чистих тонова (т. ј. тонове једне октаве) ; y свакој октави ови чисти тонови су исти; упор. о томе § 19). Шеста група обухвата опет ocehaje слуха и то шумове (основнп ocehajn шумова су тонски светло и тонскп мрачно). Седма група обухвата ocehaje вида и το светло. Осма група опет ocehaje вида π то бело π црно. Девета група ocehaje видаито боје. Мп ћемо y следећнм параграфима задржатп поделу ocehaja по чулима, али ћемо код сваког чула обратптп нарочиту пажњу на поједине квалптатпвне групе.

§ 1б Чуло пипања и мускула Код ова два чула разлпкујемо трп квалптатпвне групе ocehaja; 1.) ocehaje прптпска (отпора) пли осеhajе чула шшања y ужем смислу; 2.) ocehaje напора (ocehaje тежине), којима одговара мускуларнп, орган ; 3.) ocehaje тоилоте и хладноће. Осим ове трп групе иаводе по неки психолози п четврту групу ocehaja, чпјп je чулнп орган кожа, то су т. зв. осећаји бола, п позивају ce за доказ њихове егзпстенцпје на она меота на кожи, која су неосетљпва за притисак п топлоту, a осетљива само за бол (видп о томе даље y овом параграфу). По некима од њих осећање бола као таково није емоција већ ocehaj, п ти oeehajn болова разликују ce својим квалптетом бптно од виших т. зв. духовних осећања бола; no другпма пак осећање бола на кожи као таково je емоција, алп садржи поред себе п засебне ocehaje. Доиста, ако ce претпостави да има засебнпх тачака бола на кожи, немогуће je за само осећање бола