Topola

ii шгаања механички je, a код вида, укуса и мириса хемпјскп je Код чула шшања пмамо да разликујемо y отварп више врста чула : чуло пипања y ужем омислу, чуло температуре п чуло бола. За чуло температуре вероватно je да je хемијско ; чуло пипања y ужем смислу пак (оно даје сензацпје притиска п отпора) несумњпво je механичко. Чуло вида зато je хемијско што етарске ооцнлације производе на ретини (на осетљивом слоју њенсш, в. § 20) хемијске процесе. Укус и мирис утврђенп су несумњиво као хемијска чула. Најзад долазимо на поделу сензација y квалитативне групе. Сензације ce могу поделити y групе или према чулпма или према самим квалитетима. Подела према квалптативним групама не пада уједно са поделом на чула ; ми пмамо на име мањи број чулних органа него што налазимо квалитатпвнпх група сензација. Подела према чулима данас je друкчија него y рашзјим времешша. Пре ce сматрало да човек има пет чулних органа: око, ухо, нос, језики кожу. Данашња пак Анатомија п Физиологија утврдиле су још два чулна органа; чуло ориентације и мускуларно чуло. Мускуларно чуло, које ствара y свести сензације напора (и тежине), има и физиолошког и психолошког значаја ; чуло ориентације пак има y првом реду физиолошког значаја и само y изузетним, анормалнпм околностима пма и психолошког значаја, т. ј. постаје извор засебних ocehaja y свести. Чуло ориентације смештено je y уху, y луцима ii отолитима лабиринта, и без њега би била немогућа ориентација тела y спољнем простору (одн. кретање y разним правцима и одржавање равнотеже), као што доказују многобројни експерименти, приликом којих je унпштено то чуло (в. § 19). По квалитативним групама сензације ce имају поделити на следећи начин y девет група. Прва група обухвата ocehaje пгтања. Осећаји пипања су двојаки: они су делом осећајн отпора (т. ј. осећаји притпска, пасивне тежине), делом осећаји напора (осећаји напора y ужем смислу и осећаји активне тежине). Кожа je орган за осећаје отпора, мускули су орган за ocehaje напора. Има најзад психолога који узимају да су поред

ПСИХОЛОГИЈА