Topola

100

Експериментално ce лако доказује, да су разне врсте осећаја коже локалпзиране на разним местима коже. Постоје на име најпре тачке притиска, које су осетљиве само за притисак a неосетљиве за бол п температуру; затим пма тачака бола, осетљпвих за бол a неосетљпвих за притисак и температуру; даље има тачака осетљивих само за хладноћу и напослетку тачака осетљпвпх само за топлоту. Тачке притиска најраспрострањенпје су на врховпма прстију, a пошто су Мајзнерова тела најраспрострањенија на врховима прстију, то ce закључује, да свакој тачки притиска одговара по једно Мајзнерово тело. После врхова прстију долазе по осетљивостп за притпсак длан п горња страна шаке, a најнеосетљивпја су y томе погледу леђа. Тачке температуре распоређене су обрнуто тачкама притиска : највшпе пх има на леђима a најмање на врховима прстију. Тачке бола подједнако су распрострте свуда, али су тако ретке, да постоје релативно велики регпони неосетљпвп за бол. Тачкама бола одговарају вероватно слободнп завршецп нерава, јер грањање фибрила није тако јако, да на свако место коже, дође по једна фпбрила. већ између појединих фибрила постоје растојања, која су пспуњена heлицама коже, п овп су међупростори неосетљпви за бол. Али бол ce не јавља само при додпру тачака бола, већ π онда кад ce тачка притиска јаче афпцира. Тај ce факт може двојако објашњавати. Они којп заступају егзистенцпју засебних тачака бола тврде, да ce јаким притискивањем тачака притпска распростире драж и на околне тачке бола. Они пак који поричу засебне тачке бола узммају, да je кожа осетљива за бол на сваком месту, да ce уз свакп ocehaj прптиска јавља и ocehaj бола, али да je он само при јаком притиску довољно јак да ce и засебно осети. Нарочпти апарати, који би постојали на местпма која престављају тачке температуре, вероватнп су али још нису доказанп. Под извесшш екстремшш условима може једна тачка хладноће створити ocehaj топлоте, алп y обичнпм прилпкама то мешање њпхове функције не постојп, п кад ce једном на кожи про-