Topola

101

нађу тачке хладноће и топлоте п обележе различним бојама. онда оне остају на тпм местпма по неколико -недеља, што показује да je разлика између те две врсте тачака анатомски заснована (како разлпка измеЛју тачака температуре, бола и притиска показује да je принцип специфичне енергије нерава остварен код чула пипања. не би била чудна ни ова диференцијадпја тачака температуре y засебне тачке топлоте π хладноће). Међу ооећајима коже треба на првом месту истаћи ocehaje отпора (притиска). Онп постају пли активнпм утпцајем физичке дражи, тако да кожа даје само пасиван отпор, или постају активним утицајем чулног органа на опољна тела и изазивањем отпора од њпхове стране. Осећаји отпора y оба случаја су исти, само активан отпор y првом je случају y спољњем објекту, a y другом случају на нашој страни. Сензацпја отпора јавља ce онда кад ce додирне престава мог тела са преставом једног спољњег објекта, a не јавља ce онда кад ce додирну преставе два спољна објекта. Ocehaj отпора дакле служп за разликовање нашег тела од спољњих објеката. Чим при додиру двеју престава не осећам отпор, онда ни један -од одговарајућих спољњих објеката није саставнп део нашег тела, a чим осећам отпор онда je το несумњиво бар један од њих. Од овог правила пма прпвидних нзузетака: има случајева кад осећам отпор и онда када ce додирују два спољна објекта одн, љихове преставе y нама. На пр. прп ппсању осећамо отпор на врху пера, које пише, осећамо кад оно јаче a кад слабнје притискује хартпју, и ако нп перо ни хартија нису делови мојег тела. Овај пример међутим само je привидно изузетак од горњег правила, јер перо које држим y руци није y ствари спољњи објект већ фунгира као продужење саме руке. Факту да ce, кад ce додирну два објекта који не чине саставне делове нашег тела, не осећа отпор, стоји као допуна обрнути факт, да ce при додиру двеју престава нашег тела јављају цва ocehaja отпора (ако додирнемо једну руку другом, онда на додирном месту