Topola

129

бојена материја која апсорбира светлост), које престављају најосетљпвпја места за светлост на телу протозоа (ове осећају свелост к целим осталин телом, само слабпје). Такве примитивне очп y стаљу су да осећају само бело, снво и црно и ншпта вшпе, пошто je за ocehaj фарби потребна диференцнрана структура ока. Из пргмитпвног ока развпло ce просто око, које ce састоји из једне нервне ћелпце као завршетка сензибилног нерва, над којом ce налазн једна пигментска ћелица, a унаоколо мале кристалне тачке, које сумедиум за преламање светлости. Такво око имају црви свуда по телу, такве очи roia п најнижп кичмењак, амфиоксус, пспод своје прозрачне коже. Из таквог ока развило ce je с једне стране сложено око, с друге стране днференцпрано просто око. Сложено je око састављено пз многих простих видних елемената (простпх очпју). Такве ce очи јављају нарочито код инсеката. код којпх имају специалну структуру. Сваки впдни елемент таквог ока на име састоји ce из једне фацете (сл. 13), испод које ce налазп једна ћелица, која одговара нашој рожњачи, даље један кристалан конус π видна ћелица, затпм једна провидна кристална дршка п најзад једна ганглијска heлица, која je y вези сједне стране са видном ћелицом преко једног влакна a с друге стране са.оптичким нервом. Сваки овакав видни елемент облол{ен je унаоколо (обнчно цршш) пигментским ћелицама и тиме je издвојен од осталих видних елемената. Кристална дршка je покретна да би ce око могло ориентирати према спољнем објекту. Одлика оваквог видног елемента je та, што je слика одговарајућег дела спољнег предмета y њему усправна, јер до осетљивог дела ока допнру само усправни зраци, док коси падају на пигмент, који их апсорбира.

сл. 13.

сл. 14.

ПСИХОЛОГИЈА