Topola

128

лимфе) y проста. Сложено таласање постаје, као што знамо, само на основу комбинирања простих таласања и базиларна мембрана y отању je издвојити из сложеног таласања његове компоненте, она je y стању раставити талас на његове просте физичке компоненте. То бива на основу принципа резонатора, који ce састоји y следећем. Свако тело прима од многобројних таласа, који ce јављају y његовој околини, само извесне таласе, т. ј. оно je способно да затрепери само на један потпуно одређен начин одн. y једном потпуно одређеном броју треперења. Свака жица на ма коме инструменту на пр. има један себи својствен начин треперења, и чим ce y околини јави треперење исте врсте, одмах и она затреперп, за друге пак вроте треперења остаје неосетљива (кад ce н. пр. пред отвореним клавиром пева „с“ онда ce оно чује и y клавиру). На исти начин по Хелмхолцу и влакна на базиларној мембрани одговарају на просте компоненте једног сложеног таласа као резонатори и растављају сложене физичке таласе y просте, што je омогућено разликом y дужини разних влакана, јер y колико je једно влакно дуже, y толико he бити мањи број његових треперења, одн. нижи одговарајући тон, a y колпко je краће, број треперења биће већи и одговарајући тон вишп. Хелмхолцова теорија објашњава дакле само постанак тонова. a нпје y стању да објаснн постанак шумова. Хелмхолцова физполошка теорија постакка тонова (теорија „клавнјатуре“ пужа) налазп ce изложена y његовом епохалном делу „Die Lehre von den Tonempfindimgen“, 2-teAufl. 1896 s. 208 —50. Новије физнолошке теорије слуха наћп he чггталац изложене y Ebbinghaus. „Grundzüge der Psychologie“, 2-te Aufl. 1905, I-er Bd. s. 334 — 48.

§ 20 Чуло вида Чуло вида су очи. У животињском свету ce јављају очи као просте (као једноставне) и као сложене. Иједне и друге имају порекло y примптивном оку. Прпмитнвно око постоји код протозоа y облпку пигментскнх тачака (пигмент je обо-