Topola

131

Структура мрежице није проста, већ јако комплидирана. У њој ce разлпкују десет слојева (в. сл. 15 и име.иа слојева пспод ње), од којих су од нарочитог значаја ова четпри: прво, девети слој који je састављен из штапића и чепића, затим пети састављен из биполарних ћелпца, затим трећп састављен из ганглијских ћелица π на послетку другп састављен из влакана оптпчког нерва. Штаппћи и чепнћи, то су нарочита продужења ћелнда која осећају светлост. Тхелице штапића и чеппћа продужују ce на другој страни y један кончпћ (в. сл. 16) којим стоје y вези са дендритима биполарних ћелица петог слоја, a ове опет y вези су са ганглијскпм ћелицама трећег, из којпх непосредно излазе нервна влакна другог слоја. Пошто идући с полва y уиутраппвост ока други и трећи слој леже ближе стакластом телу од петог ii деветог (који ce налази близу судовњаче), то кад светлост дође споља на ретпну она пролази кроз првих осам слојева њених не производећи никакав утисак све док не дође до деветог слоја. Ту пак производи физиолошки процео, који ce натраг спроводи преко слоја биполарних и слоја ганглијских ћелица до слоја влакана a овај га спроводи y очни нерв и даље y мозак. Код штаапћа и чепића разликујемо два дела: један спољни и један унутрашњн (сл. 16). Спољнн je део код штаппћа цшшндричан a код чепића конусан; унутрашњи je део код обојих нспупчен. У спољашњем делу штаппћа налази ce видни пурпур, пурпурна пигментска материја, које нема y чепићима. Спољни и унутрашњи део штапића и чегшћа немају исте функцрје, јер им je вероватно π анатомска структура друкчнја. Спољни деловн њихови на

сл. 16.