Topola

132

име састављени су из малих плочица стављених једна изадруге и ове плочице имају, како изгледа, извесну кривину, тако да би ce могле схватити као нека врста сферних огледала, која одбијају светлост не прелнмајући je (упор. § 26.) Штапићи ii чепићп нпсу подједнако распоређени на мрежицп ; штаппћа има много више на периферији мрежпце него y средњим регионима, a y самом центру нема их никако, док обрнуто чепића има највише y центру a на периферији их нема никако. На месту где очни нерв улази y око налази ce од свих десет слојева мрежичних само један: влакнастп олој. То ce место зове слепом пегом п неосетљиво je зато што осетљивост на мрежици постоји само онде где поред влакнастог слоја постојп још и бпполарни и ганглијски слој и слој штапића и чеппћа. Слепа пега не налазп ce тачно y центру ока, већ y левом оку мало y десно од центра, a y десном оку мало y лево од центра. Близу слепе пеге · пак a y самом центру ока налази ce жута пега (macula lutea, р y сл. 14), тако назвата због њене жуте боје, која долази од једног жутог пигмента. У жутој пеги налази ce једно удубљење, т. зв. централна јамица (fovea centralis) ; од десет слојева мрежпце на томе месту постоје само чепићп (одн. ћелице чепића), a она друга два за спровођење надражаја важна слоја (слој бпполарних и слој ганглијских ћелица) помакнута су y страну п због тога π има то место, гледано са спољашње стране мрсжпце, изглед јаме. Међутпм и ако су помакнути y страну, та два слоја ипак стоје својим продужењпма y везп са чепићима централне јамице. Да доиста постоји слепа иега можемо ce уверитп на овај начпн. Кад нацртамо (в. сл. 17) један бео квадрат и y љему један црн крст, затим на извесној даљини (у слпци три сантиметра) једну црну тачку, па затворимо десно око π левнм фиксирамо ову црну тачку, па целу фп~

en. 17.