Topola

138

квалитету своме на срединп између цииобср-црвоиог π кармински црвеног. Између сваке две оближње боје јављају ce y спектру и њихове ниансе, изузевши пурпурну боју као ниансу између љубичастог и црвеног, које y спектру нема a која y природи постоји. Интересантно je да боје y спектру постају једна од друге квалитатпвно различније кад ce од једног краја спектра пође ка другоме само донекле, па да ce затим понова приближују једна другој. Ако ce пође од црвеног

црвено сл. 19.

краја спектра, ниансе бојне све ce више удаљују од црвенога идућп плавоме; од плавог даље пак бојне ниансе почињу показпвати опет извесну сличност са црвешш, тако да другп крај спектра, љубичасто, по казује много већу сличноот са црвеним но ма која од међунианса, тако да кад спектралне боје допунимо ниансама пурпурнога, онда добпјамо једну затворену лп-