Topola

139

нпју, која обухвата све бојне ниансе y себп и тиме постаје т. зв. круг боја (в. сл. 19). Мп смо преставпли црно, спво и бело једном линијом чија ce два краја не састају зато што су бело π црно екстремп, којп стоје квалптативно један од другога даље него икоја два међуквалитета сивога међу собом. Нешто слично томе имамо и y кругу боја. Кад пођемо од црвенога ми наплазимо на ниансе неранџастога, које оу спочетка врло спичне с црвеним, a доцнпје постепено све вшпе губе своје црвенпло, a све впше показују жутила, док најзад не дођемо на чисто жуто, које ничег црвеног y себп више нема. Ниансе неранџастог стоје дакле y истом односу са дрвеним и жутим, y коме ce ниансе сивога налазе према белом и црном.

зато их можемо преставити једном правом линијом, на чијпм he ce крајевима налазити црвено и жуто (сл. 20). Кад од жутога пођемо y кругу боја даље, онда наилазимо на ниансе жутозеленог, које су ближе жутом него зеленом, затнм на жутозелено, којеје подједнако слично и једном и другом и најзад на ниансе жутозеленог које су све ближе зеленом, и на послетку на зелено које ничег жутог више y себи нема. Опет ce дакле на два краја једне праве могу ставити жуто и зелено и та ce права додирује једним крајем са правом црвеножутог (сл. 20). Пођемо ли од зеленог даље y кругу боја, наићи ћемо на ниансе зелено-плавог, које су више зелене иего плаве, затим наилазимо на зелено-плаво, које стоји насредини, и најзад на ниансе зелено-плавог које су све ближе плавоме, док не дођемо на једно плаво