Topola

142

Они, којп с правом призпају ову разлику y непосредном утиску пзмеђу главних п споредних боја, покушали су да даду овакав опис непосредног утиска споредне боје нпр. љубичастога. У љубпчастоме, веле онп, виде ce и плаво п црвено и то као површине које улазе једна y другу. ЈБубичасто би, према овоме опису његовог непосредног, утиска, било сложено из плавог и црвеног y омислу пробојности, оно бн престављало пример два различна квалитета, којп улазе један y другп. одн. налазе ce на истом месту y простору, и то би био пример квалитативне пробојности (док je интензитет упор. § 13 квантптативна пробојност, пошто су ту делови истог квалитета једни y другима). Али овај оппс непосредног утпска љубичастог нетачан je. Љубичасто (одн. сваки сложен квалптет чулавида) преставља на име једну врсту смеше која je једпнствена y пспхичком свету, a која je y опште немогућа y физичком. Овде елементп смеше (гглаво и црвено) нпсу пзгубљенп, алп п не опажају ce дпстинктно. Кад бп пак малопређашње описпвање бпло тачно, онда бп мп компоненте љубичастог, које су једна y другој, морали опазитп исто тако дистпнктно, као кад бп оне стајале једна поред одн. ван друге, јер то што су оне једна y другој не бп сметало ништа њпховој квалптатпвној дистпнктности. A пошто их ми на тај начпн очевпдно не опажамо, значи да оппс непосредног утиска није тачан. -Још мање бп бпло тачно кад бисмо тврдили, да ce плаво п црвено y љубпчастом опажа тако, да ce y њему могу јасно одвојпти делови плавп од делова црвенпх, јер пажљиво посматрање љубпчастог показује нам, да je и најмањи просШорни његов део још гувек љубичасШ. Опис непосредног утиска љубпчастог, који je најпрпблпжнијп истинп, биће према томе овај : y љубичастом видпмо да ce налазе и црвено и плаво, п το тако да je π најмањп део његов састављен из црвеног п плавог, да ce y сваком п најмањем делу љубичастог плаво ii црвено узајамно продиру, алп не тако да ce један не тиче другога (у ком бп ce случају онп дистинктно опажалп) већ тако да ce они спајају y један средњп