Topola

141

тпв, поделимо ли круг правом која спаја две споредне боје, онда добијамо увек половине, чије бојне ниансе немају ниједне заједничке бојне ознаке међусобно. Ако на пр. поделпмо круг боја правом, која спаја зеленожуто са љубпчастим, ондаћемо y једној полониии имати жуто, неранџасто, црвено и пурпурно, брје које немају једне заједничке бојне ознаке, a y другој половини индиго-плаво, зелено-плаво, зелено и жуто-зелено, боје које такође иемају заједничке ознаке. Друго, ако пођемо од једне споредне боје, на пр. од средњег неранџастог, онда су с једне стране ниансе неранџастога све жуће. што ce даље иде y кругу боја, с друге стране ове црвеније. Ове две бојне ознаке неранџастога (црвено π жуто) постају дакле све веће (одн. једна десно, друто лево већа). Пођемо ли пак y кругу боја од једне главне боје, на пр. од жутог, онда налазимо да y ниансама бојним десно п лево бојна ознака жутог опада, a да- расту две нове ознаке (зелено и црвено), којих нема y боји, од које смо пошли. Док y интервалу између две боје, које немају никакве слпчностп међусобно, y првом олучају све ниансе имају две бојне ознаке заједничке, дотле y другом случају ниансе имају само једну бојну ознаку заједничку. Боја, које леже на средпни y овим последњим интервалима, има y кругу боја само четири, и оне престављају према томе изузетна места y њему. Tpehe, кад би било тачно да нема разлике између главних и споредних боја, кад би дакле све боје биле y психолошком смислу простп квалитети, онда би на исти начин било на пр. жуто слпчно с неранџастим и жутозеленнм, на који je неранџасто слично са жутим и црвеним, или плаво на исти начпн слично са зеленоплавим и индигоплавим на кош je љубичасто слично са плавим и црвеним. Сваки пак који посматра пажљиво боје увидеће да то није истина. Кад тврдим да je љубичасто-слично са плавим и црвеним, ja видим ii дрвено и плаво на неки начин y њему, за непосредно опажање та je сличност сасвим друге врсте од сличности која постоји између плавог и зеленоплавог с једне ii између плавог и љубичастог с друге стране.