Topola

144

Коме међутим пооледњи наведени разлог за фактичку сложеност споредне боје из делова главних боја није довољан, томе ce могу навести и чисто логички аргументи за ту састављеност. Постоје три таква аргумента. Прво, кад би све боје y кругу боја биле прооте, онда би морала постојатп бесконачна множпна споредних нианса између два екстремна бојна квалитета. Весконачна пак миожипа квалитета немогућа je, јер је бесконачна множина (бесконачан број) нешто противречно. Друго, прелаз једног квалитета ка другом, различном од њега, не може y оттште бити поступан, већ мора престављати један скок: квалптет различан од једног датог квалитета може на име битп само квалитет овоме дпрект супротан, пошто je квалитативна разлика једна реладија. која ce може зампслити само као проста, једноставна. Тачност овог аргумента потврђује ce индпректно тпме, што мп y нашој свести доиста имамо супротнпх квалптета (бол п задовољство), између којих ce прости прелазни квалптети не могу замислити. Tpehe, при претпоставцп про стих међуквалптета квадрат боја (сл. 20) постаје немо гућ. Јер ако су ниансе неранџастог исто тако просте као ii њиховп екстремни квалптетп жуто п црвено, онда ce логички узев може однос квалптатпвнп, који међу њшlа постоји, преставити само правом лпнијом y строгом евклидовском смислу. Гада м|ђутим права линпја црвено-плаво морала бп ложати y директном продужењу праве жутоцрвено, тако исто п права плаво-зелено y дпректном продужењу праве жутоцрвено-плаво, тако да права зелено-жуто постаје немогућа. Први аргумент за сложеност споредних боја из главних читалац he наћп y Р. Brentano’s „Untersuchungen zur Sinnespsychologie“ 1907, s. 160 ff., другп y моме делу „Prinzipien der Metaphysik etc“ Heidelberg 1904, s. 54 f., a трећп y мојој расирави „Ueber den Begriff der Zusammengesetzen Farbe“, a. a. 0. S. 886 ff. Први аргумент важн само за онога који одбацује појам бесконачнога броја, док су други п трећи независни од контроверзе финитизма и инфинптизма.