Topola

145

Кад je једном утврђена логичка нужност сложеностп споредних боја из главних онда ce пита, на којп начпн има да ce замисли та сложеност? У том погледу могуће су три хипотезе. По једној од њих делови главних боја, који сачињавају сложену боју, крајне су велпчине, али су тако мали да ce дистинктно не могу опазити. По другој они су бесконачно мали, a по трећој они престављају математичке тачке. Прву теорију поставпо je Брентано, друга нема нарочитог преставника, a трећу ппсац ове књиге. По Брентану сложена боја постаје из делова две просте боје на тај начин, што су делови ових последњпх дати наизменце један поред другог као бела п црна поља на шаху (сл. 21). Међу тим Брентанова претпоставка погрешна je из простог разлога, што je немогуће замислити једантако мали екстензнван део једне боје, да ce он не може више засебно опазити. Овде Брентано меша делове објективних физичких фарби (фарбених матерпја) са деловима психичких боја: делови оних првих доиста могу бити тако мали да ce не могу више опазити, али то долази само отуда што они услед своје маленкости нису y стању да произведу утисак на мрежици ; распрострти делови пак психичких боја, ма како малн били, морају ce опазити, јер нема никаквог разлога зашто би њихово опажање на ннже требало да има граница. Што важи за Брентанову претпоставку, то исто важи и за претпоставку бесконачно малих делова : и ови би ce морали дистинктно опазити, јер су распрострти. Танужност дистинктног опажања престаје тек ако претпоставимо, да су ти делови апсолутно нераспрострти, да су просте тачке. Нужност стапања овнх последњих y једну целину види ce непосредно из Pig. 8 y мојој расправи „lieber den Begriff' der zusammengesetzten Farbe“, h. h. m. стр. 402, y којој cy простетачке црне и беле распоређене као црна и бела поља на шаху (као квадрати y сл. 21). Кад би ce наиме црне тачке виделе одвојено од белих, онда би ce црне тачке морале међусобно стоппти y диагоналшгм правцима квадрата, a тако исто и беле међусобно. Стапање y овим диагоналним правцима међутим немогуће je, јер би иа тај начин'имали y непосредном опажању пресек двеју линија разних квалитета y једној тачци, чији квалитет не би био ни црн ни бео.

сл. 'Л.

ПСИХОЛОГИЈА