Topola

146

Црне и беле тачке y нашој фигури морају ce према томе стопити међусобно y правцима самих страна поједпних квадрата, тако да he на тај начин постати утисак целине онакав какав нам y непосредном искуству преставља сиво. Још једна важиа консеквенција следујенз наше претпоставке. Разне градације сивога наиме могуће су само на основу интензивних разлика простпх белих и црнпх тачака. Јер сви квадрати псте величине разнпх нианса сивога морају према горњој претпоставци садржаватп исти број црних и белих тачака, разлике y ниансама не могу ce према томе свести на ексгћензивну разлику y броју једнпх ii другпх тачака, већ једино на интензивну. Наша хппотеза води дакле директно признању пнтензитета y области чула вида и тиме потврђује оне разлоге за интензитет психичких садржаја, крје смо раније (§ 13) навели. Своју теорију изложио je Брентано y „Untersuchungen zur Siimespsychologie“ 1907, s. 18 ff. ii s. 58 ff. Оппшрну крптику те теорије као и теорије бесконачно малих делова наћп he чпталац y мојој расправп „Ueber den Begriff der zusammengesetzten Farbe“ a. a. 0. s. 392 —400. Ha истом месту (s. 400 —406) нзложена je опширно и пишчева теорија. Видели смо да су чисто бело и чисто црно y квалитативном смпслу потпуно супротни, да je једно (бело) позитиван a друго (црно) негативан квалитет. Питање je да ли π просте боје не стоје једна према другој y односу супротностп? Пажљиво посматрање овпх боја и њихово упоређивање са белим п дрним уверава нас, да ce зелено п плаво морају сматрати за негативне, a дрвено п жуто за позитивне квалптете, јер су прве исто тако затвореде као црно a друге отворене као бело. Ta отворедост и затвореност главнпх боја нешто je што им као таквим лрипада, што сачињава њихову тако звану специфичну ошвореносш и затвореност, т. ј. отвореност и затворедост која не долазп од помешаности са белим и црндм. Херпиг, којп je првл указао на ову разлику y поздтивностп и негативности главнпх боја (видд о томе y „Grundzüge der Lehre vom Lichtsinn“ 1-te Lieferung, Leipzig 1905, s. 60 ff), сматра из чисто физиолошких разлога (одн. на основу осуства црвено-зелених и жуто-плавпх бојних нианса) да су жуто ii плаво с једне, a црвено и зелело с друге