Topola

148

одн. они су квалитети чула вида прости чије je етарско таласање просто. У овом смислу све бојне ннансе y спектру просте су, док je бело сложен квалитет, јер ce „бео“ сунчани зрак (зрак je сунчани бео само y односу на белу сунчану површпну од које полази, иначе je светао) да раставити y боје спектрума и из њих понова саставити. У психолошком смислу пак бело гогје сложен квалитет, јер ce y беломе не виде нпансе спектралних боја. У физиолошком смислу пак онн су внднп квалитети прости, за које ce претпоставља да им одговарају елементарнп нервнп процесп на мрежици (по Хелмхолцу то су црвено, зелено и љубичасто, по Херингу то су исте оне боје које су и у психолошком смпслу просте). На послетку y сликарском смислу они су видни квалитети простп, из чијих ce одговарајућпх лттерпја (пигмената) дају склопити сви остали квалитетп (то су за велику већину' ових последњих бело, црвено, жуто и плаво). За сликаре је на пр. зелено сложена боја, јер ce мешањем да добитп из плавпх и жутих ппгмената, y психолошком ii физикалном смислу пак то je прост квалитет (по Херингу ii y физиопошком). У досадашњем нашем излагању ми смо утврдили. да има седам основнпх квалптета чула вида: светло, бело, црно, жуто, црвено, зелено и плаво, и утврдили смо, да између белог и црног постоје квалитативни прелази сивог п да између сваке две од основнпх боја. пзузев црвене и зелене, жуте п плаве, постоје такође прелазни квалитети. То наше излагање имамо сада да допушшо констатовањем чињенице, да постоје п прелазни квалитети између светлог и свпх осталих видних квалптета с једне п пзмеђу белог, сивог п црног π боја с друге стране. Кад ce говори о прелазшш облицима прве од ове две врсте, онда ce увек има под тим подразумеватп однос боје, одн. белог, спвог, дрног, према светломе које улази y саму површпну ових последњих (одн. сјајност такве површпне), пошто само y том случају постоји смешаност светлог и њих, иначе ce светло (као рефлекс) налази просто поред њих одн. над њпма. Свака боја може бити помешана са белим.