Topola

149

ΐφΐ,ιιΐΜ илп π сивим. У колпко на пр. једно црвено има више белог y себи, y толпко оно изгледа отворенпје, a y колико има y себи впше дрнога, y толико изгледа затвореније, тамнпје. У колпко je пак једна боја мање помешана с црним, белим и сивим, y толико она све више преставља свој специфпчни фарбени квалитет и за њу ce каже да je све заспћенија. Заспћеност боје стоји дакле y обрнутој сразмери са њеном помешаношћу с белим, сивим и црним. Потпуно засићена боја нема ни трага од белог, црног и сивог y себи. Спектралне су боје готово потпуно засићене, иначе оу боје y природи y већем или мањем степену незасићене, т. ј. увек измешане са белим, црнпм или сивим. Свп ови односи трију основних група видних квалптета могу ce преставити графички. Видели смо да ce ниансе, које леже пзмеђу две основне боје, као и ниансе спвог, могу графички преставити једном правом линпјом. Исто ce тако једном правом линијом могу преставити и квалитативнп прелази између белог и ма које боје, тако исто између црног или и сивог и ма које боје (ако на пр. на једном крају једне праве ставимо црвено, a на другом бело, онда he ce на тој правој налазити све отворене ниансе црвенога и т. д.). Даље смо впдели, да ce просте боје и њихове међусобне ниансе могу графички преставити једним квадратом. Ако доведемо y везу праву линију сивог (сл. 18) са квадратом боја, и то тако да она прва преставља једну вертикалну осовину која пролази кроз средину квадрата, па спојимо сва четирп темена квадратова са крајним тачкама вертикалне бело-сиво црне осовине, али тако да при томе праве линије, које спајају бело са жутим и црвеним (в. сл. 22), буду краће од правих које спајају бело са плавим и зеленим, одн. линије, које спајају плаво и зелено са црним, краће од оних, које спајају црно са жутим и црвеним (пошто су жуто и црвено ближи по својој специфичној отворености беломе него плаво и зелено, одн. ово двоје ближе по својој специфичној затворености црноме), добићемо један неправилан октаедар, чија he свака тачка